Техничка школа за дизајн коже је школа са дугом традицијом. Смештена је у Бранковој (некада Господској) улици, устаром здању које су још 1879. године изградиле образоване жене Београда, окупљене у Београдском женском друштву. Била је то прва таква школа у Кнежевини Србији, а основана је исте године када и прва женска занатска школа у Паризу. Њене покровитељке биле су кнегиња Наталија Обреновић и краљица Марија Карађорђевић.
Та прва девојачка школа названа је Раденичка школа, а након Првог светског рата, тај назив је преиначен је у Женска занатска школа. Временом је мењала називе и намену, али је опстала све до данас.
За делатност којом се (уз многе измене и унапређивање наставног програма) и данас бави, школа се специјализовала 1961. године, када је први пут добила назив Кожарски школски центар. Током више од 50 година постојања мењала је називе и статус, пролазећи кроз бројне и различите реформе, и стекла драгоцена искуства у повезивању теорије и праксе, осавремењавању наставе и организовању практичне наставе применом најадекватнијих метода рада, идући у корак са савременим потребама образовања.
Првобитно, школа је била верификована за школовање обућара, ташнера, коферџија, сарача, крзнара и других занатлија кожарске струке. Пратећи технолошки развој и реформе система образовања и ускладујући свој рад са захтевима тржишта, школа је поступно уводила нове образовне профиле, да би на крају, у складу са својим унапређеним наставним програмом, променила и назив у Техничка школа за дизајн коже.
Од 2012. године, школа је проширила поље своје делатности и у свој програм увела и ново занимање из подручја хемије, неметала и графичарства – заштита животне средине.
За оне који воле моду и дизајн постоје два усмерења:
Дизајнер производа од коже и Техничар-моделар коже
(детаљније у одељку Образовни профили)
После завршетка школовања,ученици који су похађали наставу из подручја кожарства, специјализовани су за послове у области дизајна и моделовања обуће, галантерије или конфекцијских производа од коже и крзна, у зависности од избора који су сами направили током школовања.
Захваљујући томе што су наставним програмом обухваћене групе општеобразовних предмета, уметничких предмета и предмета из области струке, по завршетку школовања ученици имају више различитих могућности: могу да раде у струци, као самостални предузетници или у постојећим предузећима, али могу и да наставе школовање. Досадашњи ученици су се најчешће уписивали на различите смерове Високе школе струковних студија – Београдске политехнике, Високе текстилне струковне школе за дизајн, технологију и менаџмент у Београду, а они најталентованији уписали су и завршили Факултет примењених уметности.
У протеклих десет година, било је и оних који су, након школовања у Техничкој школи за дизајн коже, уписали Филолошки, Учитељски, Правни, Филозофски, Факултет политичких наука... чиме се потврђује да ова школа не поставља ограничења пред амбициозне и вредне ђаке.
За оне који желе да се брзо запосле:
Веома тражени занати који обезбеђују могућност брзог запошљавања, било у постојећим предузећима, било у подручју самосталног предузетништва:
-Обућар
-Галантериста
-Конфекционар коже и крзна.
За оне који нису уметнички надарени:
Техничар за заштиту животне средине је нови смер, уведен у школски програм 2012. године. Настава у овом образовном профилу обавља се по истом плану и програму као и у Хемијској и Геолошко-хидрометеоролошкој школи. Области изучавања на овом смеру су превенција у заштити животне средине, ревитализација животне средине и начела одрживог развоја. Овде преовлађују науке као што су хемија и екологија и велики део наставе одвија се у лабораторији. Део наставе организује се и уинституцијама у којима је примењиво знање које ученици у школи стичу.
Након завршетка ове школе ученици могу конкурисати на велики број факултета (Технолошко-металуршки, Хемијски, Биолошки, Рударско-геолошки, Висока школа струковних студија - Београдска политехника, али и многи други). Ако не желе да наставе школовање, могу се запослити као техничари за заштиту животне средине у инспекцијским службама, агенцијама и институцијама које се баве заштитом животне средине, хемијској индустрији и слично.